Uče­ni­ca dru­gog raz­re­da ro­žaj­ske Gim­na­zi­je „30. sep­tem­bar” Nej­la Mu­rić uče­stvo­va­la je na pe­to­dnev­nom kam­pu za ta­len­te, ko­ji je u or­ga­ni­za­ci­ji Uni­ver­zi­te­ta Do­nja Go­ri­ca, odr­žan od 2. do 7. ju­la na Ce­ti­nju. Ona je jed­na od 25 naj­ta­len­to­va­ni­jih uče­ni­ka iz Cr­ne Go­re, ko­ji su do­bi­li pri­li­ku da pro­vje­re svo­je spo­sob­no­sti za tim­ski rad, kao i sna­gu lič­ne od­go­vor­no­sti i po­sve­će­no­sti. Iako ni­je mo­gla da za­mi­sli ži­vot bez mo­bil­nog te­le­fo­na i ra­ču­na­ra, Mu­ri­će­va na­gla­ša­va da joj je pe­to­dnev­ni od­mor bez teh­no­lo­ških sred­sta­va iz­u­zet­no pri­jao u smi­slu zdra­vog na­či­na ži­vo­ta.
– Iz­u­zet­no mi je pri­ja­lo to is­ku­stvo jer sam shva­ti­la da ži­vot ne za­vi­si od teh­no­lo­gi­je te da na­šom svi­je­šću ne tre­ba da upra­vlja teh­no­lo­gi­ja. Od­su­stvo teh­no­lo­gi­je mi je po­mo­glo da se na naj­bo­lji na­čin kon­cen­tri­šem i po­sve­tim pro­jek­tu ko­ji mi je bio za­dat. Ve­li­ka pred­nost ovog kam­pa je bi­la što su se pre­da­va­nja i cje­lo­kup­na ko­mu­ni­ka­ci­ja od­vi­ja­li na en­gle­skom je­zi­ku i za me­ne je ovo bi­lo naj­dra­go­cje­ni­je is­ku­stvo. Dru­že­nje s vr­šnja­ci­ma je bi­lo iz­u­zet­no i sa mno­gi­ma sam osta­la u kon­tak­tu – ka­za­la je Mu­ri­će­va, ko­ja je za­jed­no sa svo­jim ti­mom od če­ti­ri đa­ka, od­ni­je­la po­bje­du u pro­jek­tu pred­sta­vlja­nja lič­no­sti Mu­ha­me­da Ali­ja.
– Ovaj pro­je­kat smo re­a­li­zo­va­li u tri či­na, od nje­go­ve po­bje­de na olim­pi­ja­di sa sve­ga 18 go­di­na. Po­tom smo pri­re­di­li go­vor na te­mu „Ra­to­vi ni za­šta” jer je Ali bio po­znat po an­ti­rat­nom sta­vu, kao i go­vor o ra­si­zmu pro­tiv ko­jeg se ovaj svjet­ski po­zna­ti bok­ser bo­rio to­kom svo­ga ži­vo­ta. Kroz pro­je­kat smo uspje­li da pre­ne­se­mo po­zi­tiv­nu ener­gi­ju na dru­ge uče­ni­ke što nam je i do­ni­je­lo po­bje­du – ka­za­la je Mu­ri­će­va, ko­ja je po­seb­no za­do­volj­na što joj je pru­že­na pri­li­ka da is­ka­že svo­je mi­šlje­nje o po­gub­no­sti ra­to­va u svi­je­tu.
– Vo­lje­la bih ka­da bi ne sa­mo UDG, već i dr­žav­ni uni­ver­zi­tet Cr­ne Go­re, orga­ni­zo­vao ova­kve kam­po­ve, jer u na­šoj ze­mlji ima do­sta ta­le­na­ta ko­ji su želj­ni da is­ka­žu svo­ja zna­nja i in­te­li­gen­ci­ju i za­to im tre­ba pru­ži­ti pri­li­ku – sma­tra Mu­ri­će­va, ko­ja je na kon­kursu za kamp uče­stvo­va­la ese­jom „Ka­ko uči­ti iz svo­jih gre­ša­ka”.
– Svi pra­vi­mo gre­ške ka­ko bi se uklo­pi­li u ko­lo­te­či­nu sre­di­ne i ka­ko bi­smo bi­li po mje­ri dru­gih. Mi­slim da mi je naj­ve­ća gre­ška to što sam se pla­ši­la da is­ka­žem mi­šlje­nje i da kre­nem svo­jim pu­tem. On­da sam shva­ti­la da ni­ko ne mo­že da mi ka­že da ne mo­gu da bu­dem naj­bo­lja i da ni­sam li­je­pa ova­kva ka­kva je­sam. Te gre­ške su me na­u­či­le ka­ko da iz­vu­čem naj­bo­lje iz njih, jer sva­ka gre­ška ima svo­ju po­u­ku i po­ru­ku. Ja sam od­lu­či­la da ih pri­hva­tam, po­ko­rim i na­u­čim iz njih – ka­že ova bi­stra gim­na­zi­jal­ka.
Ova sve­stra­na Ro­žaj­ka za sa­da ne­ma ja­san i pre­ci­zan cilj či­me će se ba­vi­ti u bu­duć­no­sti, ali je pre­sreć­na što je do­bi­la pri­li­ku da is­po­lji svo­je ta­len­te a po­seb­no sklo­nost ka pi­sa­nju. Za raz­li­ku od broj­nih vr­šnja­ka ko­ji slo­bod­no vri­je­me pro­vo­de sur­fu­ju­ći na te­le­fo­ni­ma, Mu­ri­će­va slo­bod­no vri­je­me po­sve­ću­je či­ta­nju knji­ga.
– Ne in­te­re­su­ju me sa­mo od­ređe­ni žan­ro­vi već či­tam sve što me pri­vla­či. Naj­ve­ći uti­sak na me­ne je osta­vi­la knji­ga „Ha­ri Po­ter”, ko­ju sam pro­či­ta­la još pri­je ne­ko­li­ko go­di­na. Sa­da osim lek­ti­re, či­tam i dru­ge knji­ge. Na­kon što sam pro­ve­la pet da­na bez te­le­fo­na u kam­pu, shva­ti­la sam da nam te spra­ve za­pra­vo od­u­zi­ma­ju dra­go­cje­no vri­je­me, jer za me­ne je naj­ljep­ši osje­ćaj ka­da či­ta­ju­ći knji­gu pro­ži­vlja­vam do­ga­đa­je i ka­da se uži­vim u ulo­zi glav­nog li­ka. Za­to bih po­ru­či­la mo­jim vr­šnja­ci­ma da se ipak okre­nu knji­ga­ma jer sa­mo ta­ko mo­gu da stek­nu zna­nje i da se obra­zu­ju u sva­kom po­gle­du. Uko­li­ko ne­što za­i­sta že­le ne tre­ba da se osla­nja­ju na teh­no­lo­gi­ju, već na se­be lič­no i na svoj um – po­ru­ču­je Mu­ri­će­va, is­ti­ču­ći da je svim po­la­zni­ci­ma kam­pa po­nu­đe­no sti­pen­di­ra­nje na pr­voj go­di­ni stu­di­ja na UDG-u.
V.Ra.


Da svi­jet bu­de bo­lje mje­sto

Mu­ri­će­va iza se­be već ima ne­ko­li­ko na­gra­da za po­ka­za­no zna­nje. Ka­že da joj je že­lja da bu­de ko­ri­sna dru­štvu ka­ko bi svi­jet bio bo­lje mje­sto za ži­vot.
– Ovaj svi­jet je umno­go­me uni­šten ljud­skom po­hle­pom, su­ko­bi­ma i ra­to­vi­ma. Za­bo­ra­vi­li smo da po­štu­je­mo jed­ni dru­ge, jer su sve vri­jed­no­sti sa­tr­te ali, vje­ru­jem da ni­je ka­sno i da se mo­že mno­go uči­ni­ti na stva­ra­nju bo­ljih od­no­sa među lju­di­ma i na­ro­di­ma – za­klju­ču­je Mu­ri­će­va, i is­ti­če da uče­ni­ci do­bi­ja­ju vr­lo ma­lo in­for­ma­ci­ja ili su ne­in­for­mi­sa­ni ka­da je ri­ječ o uče­šću na jav­nim kon­kur­si­ma ko­ji se orga­n­i­zu­ju u ci­lju pro­vje­re zna­nja. Ona je za uče­šće na kam­pu za­hval­na pro­fe­so­ri­ci Adi­si Ma­la­gić, ko­ja ju je upu­ti­la da uče­stvu­je na kon­kur­su.